Krajem svibnja, točnije zadnjeg dana, krkanska eskadrila se uputila podno Biokova u osvajanje još jednog vrha. Plan je bio cestom gore a dolje po izboru, cestom ili planinarskom stazom koja najkraćim putem vodi natrag u Makarsku. Svaki izbor imao je svoje pluseve i minuse, ekipa koja se vratila cestom nazad je strepila od vozila koja mogu iznenaditi iza serpentine, drugi dio nas koji smo išli planinarskom stazom je imao svoje muke. To je staza koja je namjenjena za pješake, puno rasute podloge, previše serpentina uz koje je provalija... Opasno i nepotrebno. Kako smo svi mi Biokovo do sada gledali tek iz daljine naravno da nismo imali pojma što nas čeka. Stvar je bila u tome da ima ekipe koja po forumima i bic portalima tvrdi da je vozljivo, da je adrenalin, da je super. Ma seru kvake, adrenalina naravno ima ali je glup i pre riskantan, zabavna je debelo diskutabilna. Jebeš to, ja sam letio 3 puta preko volana, jednom se dočekao na noge, dva puta fino bubnuo. No... idemo, startamo iz Makarske, do ulaza u park se ima pedalirati...
Partizana smo prekrstili u bajkera, nije se bunio, štoviše pokazao nam je smijer.
Upad u park se plaća, čini mi se 30 kn, dobiješ kartu, razglednicu sa interaktivnim cd-om, ćakulu sa ulazočuvarom... Početak uspona nudi hlad. Tjedan prije je bila utrka do gore, dečko iz Livna je to odvozio za malo više od sat i pol, mi značajno dulje...
Ma jebeno je krasno, vidici se otvaraju, super...
Stajemo u restoranu "vrata Biokova", ok je, piva 20ka...
Sve motobajkeri... e lako je tako...
Jebenica...
Još samo 9 km
Cilj se nazire uz zoom
Aktivnosti i života iako manje nego u stara vremena još ima, nije stvar u isplativosti nego u entuzijazmu i respekt za to.
Sve manje i sve teže, toplije...
Pred vrh kreću serpentine koje govore ajde više u kurac ali kad si već tako blizu, štaš...
Ovako ti zgledi a to nisu sve do vrha, do se fotka u predahu pišljivih km do vrha.
I evo ga jebo mater svoju
Kapelica Sv. Jure, kako jeodašiljač zauzeo orginalno mjesto ovo je zamjenski izgrađeno sa istočne strane.
Vidik ludilo iako za pravi fali malo bure
Kod žiga ispod vrha
Kao siročići, hlada na kapaljku...
Oš oš...
Par km spusta od vrha dogovaramo ko će kuda,dio nas ide na planinarsku stazu pod Vošcem pa dolje u Makarsku, ostatak družine cestom.
Ovako to izgleda pred Vošcem i to je mila majka.
Malo vozimo, malo gurkamo...
I ovo je mila majka, nedao bog kliznuti. Nema puno fotki sa tih djelova jer mi je to sve skupa išlo na kurac a bogami je i potrajalo, Milijun serpentuna od kojih dobar dio ne možeš savladati vožnjom. Rasut teren, bol u rukama od konstantrnog kočenja, provalije uz stazu. Ovo je kao spuštanje niz slap, podloga teče.
Još jednom nabijem na kurac su ekipu koja promovira ovakvu vožnju, mislim znam da ima ljudi sa jako dobrim skilom ali ovo je sranje....
I evo nas dolje, pogled prema gore izgleda pljuga, moš misliti...
U Marakskoj okrijepa...
...malo poziranja za dane u pemziji...
I evo pregleda rute, gore crvenim linijom, doli onom kratkom zelenkastom.
A bože me sačuvaj internetskih foruma i nadobudnih dauhilera koji mjenjaju djelove češće nego gaće.
